Madrid za 10

Prvi dan treba pogledati ono zbog čega smo i došli - impresivan Santiago Bernabeu. Još je uvijek u renovaciji pa je izvana okružen radnicima i prašinom betona. Nije da znamo kako je svugdje ali smo se baš začudili da je stadion usred zgrada u nekom običnom gradskom kvartu - čak smo se pitali vide li oni na najvišim katovima unutra 😄 Vjerojatno nije baš uvijek fora stanovati tako blizu - na jednom balkonu je bio izvješen natpis protesta protiv koncerata…mora da je nekad baš neizdrživo, pogotovo ako pjeva netko kog ne voliš 🙉
Ispred stadiona uletavaju maskote igrača i Mickey Mousa s Realovim rekvizitima - Lovro je bio u stresu jer izviru od svuda s tim glavama Bellinghama i Mbappea 😂
Tura nije vođena nego samo slijediš putokaze i masu ljudi - odmah na startu ogroman red ispred Champions League pokala. Na momente nam i nije falio vodič, zna Lovro prepoznati sve igrače i sve bitne godine i događaje koji su vezani uz klub.
Hodaš kroz sjajno ispoliran, gotovo futuristički stadion – sve novo, sve pod strogim pravilom “ne diraj, samo se divi”. Čak i fotomontaže dodatno naplaćuju, kao i slikanje s replikom trofeja. Ostane malo “gorak okus u ustima” jer ti se čini da im nije cilj da se zabaviš i naučiš nešto novo nego da te vrbuju da postaneš Madridista i upselaju ti turu s dodatnim plaćenim stvarima. Hrpa redara, čistača - glancaju sve kaj slučajno dodirneš ili ti padne neka mrvica.
Stadion je sada dizajniran da se svaki dan može pretvoriti u nešto drugo – teren se rastavlja u dijelovima i sprema pod zemlju u posebne uvjete, pa se Bernabéu može u trenu pretvoriti u košarkaški, teniski ili rugby stadion, pa čak i koncertnu dvoranu. Danas su pripremali neku gala večeru, pa je mirisalo i na luksuzan restoran.
Posebno cool detalj: stolica koju je David Alaba podigao kad su osvojili Champions League 2024. Digneš ju i na moment se praviš da si on.
Zanimljivo, stadion nosi ime po jednom od prvih predsjednika kluba – Santiagu Bernabéuu.
I za kraj – imali smo sreće s terminom! Taman se u turu vratila mogućnost posjeta svlačionicama i klupi na samom terenu. Tamo su stolice nešto najudobnije u što možeš sjesti… paradoksalno, vjerojatno jedina mjesta na stadionu na kojima igrači najmanje žele sjediti. ⚽️✨
A ako pitaš Lovru koji dio mu je bio najbolji - kad je u fan shopu kupio dres…mene oblio znoj kad smo došli na blagajnu pa su još pozbrojali koliko se dodatno naplaćuje tisak imena, broja i svake oznake koju nalijepe, na kraju 160 eura za komplet dres koji smo onda nosili u vrećici jer nije opran pa ga neće sad obući 🤦🏼‍♀️

To je bil že 3. stadion na katerem smo bili z Lovrom in nikoli se še nisem počutil bolj kot hodeči bankomat. Stadion res impresiven, tudi vsi pokali ampak toliko ponavljajo, da je to najboljši klub in oh in sploh, da jih imaš na koncu že poln kufer. Sploh pa še s tem, da zapirajo poti tako da moraš nujno v vrsto za slikanje, da ti potem to sliko prodajo za 20 eur 🤮.
To je bil prvi stadion brez vodene ture in zelo je manjkala, ker do sedaj smo vedno slišali kakšne zanimive informacije, ki jih tu nismo izvedeli. V bistvu smo sli ven brez osnovnih info kot npr. koliko ljudi stadion sploh sprejme... 🤷🏻
Tako da hud stadion, z veseljem bi šel sem na tekmo ali koncert... Ta tura pa samo za glavne fanatike, ki jih pa seveda ni manjkalo...Weiterlesen

Ovu turu smo počeli u fan shopu jer smo stigli prerano pa je Lovro pregledao sve kaj imaju - skoro je tati Bojanu koji je Realov fan kupio majicu Atletica. Pa ne samo njega, i mamu bi obukao u njihove boje 🤣 No, kompromisno bude na frižideru magnet za uspomenu.
Uzeli smo turu s audio vodičem da saznamo nešto o klubu i stadionu ali je većina priča bila bazirana da osjetiš neku vibru koju donosi ljubav prema klubu. I fakat se čini da je klub jako povezan s navijačima, ali i igračima.
Ispred stadiona svi igrači imaju posvetu - ploču s imenom i podacima vezanim uz klub. Sve su ploče čiste, samo je Courtoisova popljuvana i polijepljena žvakama i tko zna čime sve polivena 🙈 iz osvete što je prešao kod najljućeg rivala. Tura počinje doslovno na parkingu koji je obilježen legendama i bojama kluba da igrači od samog dolaska na stadion imaju osjećaj ponosa.
I tu su se ljutili na nas jer se nismo htjeli slikati da nam kasnije prodaju fotku 🙈
Na kraju smo se najviše zabavili u muzeju koji je prepun interaktivnih fora - navijanje na mikrofon, VR naočale sa snimkom posljednje utakmice na starom stadionu, slikanje za gif, telefoniranje omiljenom igraču, igra spretnosti u kojoj se natječeš s igračima i mala kina sa zanimljivim filmićima. Iako je na prvi pogled mali, taj muzej ima toliko puno osobnih stvari igrača i stvarčica povezanih i s klubom i navijačima…potpuno drugačiji dojam od onog neki dan. Vidi se da klub živi sa svojim navijačima.

Se strinjam z že napisanim. Tura spet nič posebnega, res se pozna razlika ali je vodena ali pa te pustijo, da se sam sprehajaš po stadionu. Zanimivo in prvič videno je bilo parkirišče igralcev, ostalo pa vse več ali manj isto kot na ostalih stadionih.
Je bil pa res hud muzej, ki ni bil velik ampak je bilo toliko različnih stvari za početi, da smo se zadržali precej časa. Občutiti je bilo, da tukaj ogromno pozornosti namenjajo igralcem ter navijačem saj se je vse vrtelo okrog njih. En cel prostor je namenjen Fernandu Toresu, pa stari stadion ima VR film, v prostoru kjer odpiraš predale se v vsakem odpre nova zgodba... Kul muzej in dober občutek ko zaključiš turo, za razliko od enega drugega stadiona...Weiterlesen