Kalametiya

Pozdravili smo se s vozačem jer smo drugi tjedan rezervirali za odmor uz more, za početak dva dana u malom hotelu s bazenom tik do mora tako da nije bilo puno dogodovština. A i ja sam bila dosta prehlađena pa je pasalo da ne radimo ništa i napunimo baterije. Ovdje u okolici je sve puno manjih jezera s ptičjim rezervatima, da je bilo više vremena sigurno bi se odlučili na vožnju čamcem i traženje 🐊 koji se tu skrivaju.
Prošetali smo se samo do ribarske marine i to je bilo neočekivano jako fora jer smo došli taman kada su istovarivali jedan brod koji se vratio nakon 27 dana na moru, lovili su u Bengalskom zaljevu sve do Bangladeša. Kako smo bili jedini bijelci svi su se silno trudili da nam nešto pokažu tako da smo završili na brodu pogledati sve izbliza i vrlo brzo shvatili da treba respektirat ljude koji to rade, njih 6 se vozi na jednom i sve mreže vuku rukama. Bili smo par minuta i samo kad se malo nagnuo tako smo odsklizali da su me u zadnji tren uhvatili da se ne rasipam po palubi, a mogu mislit kak je njima na otvorenom moru.
Oko hotela nam je društvo radila seoska banda pasa, svi gladuši željni hrane i pažnje tako da smo sav kupljeni pedigree ostavili njima, a na momente je bilo stvarno zahtjevno hodati jer se jedan od njih uvijek gurao i skakao po nama, ali ne možeš mu zamjeriti jer to je čista borba za život…zato je i od njih svih najdeblji.
I da ne zaboravim valentinovsku večeru u obližnjem restoranu, fenomenalna hrana i najljubazniji vlasnik…papali smo rakove i tradicionalne kozice u kokosovom mlijeku, a oduševila nas je i miješana salata s ananasom 😋Læs mere