Šri Lanka

Ja nikad nisam baš jela ljuto, za mene je ljuto malo više papra ili mala kapljica tabasca na pizzi, mrvljeni chili al nedajbože da padne preveć sjemenki kad kuham.
I onda dođemo tu gdje i voće stavljaju u chili i tak jedu 😂 Nije bilo dileme, odmah “u glavu” s ljutim…curry iz colomba me odmah krstio i nakon što sam to preživila ostalo je bilo lako. E da, ono kad kažu kak peče i kad jedeš i kad 💩 sam isto naučila 😂 Mislim da je to bilo jedino jelo koje smo probali da je napravljeno baš za lokalce i po njihovoj mjeri, ostalo su nam dozirali jer znaju da turisti ne mogu jesti kako oni jedu. Tipa kad mi je bilo dost ljuto i pomislila sam ok ajde nisu nas štedili pitam konobaricu kolko bi ona sebi stavila kad jede…i ženska kaže duplo 😂🙈
Naučili smo jesti rukom kako i lokalci jedu tako da su svaki put bili oduševljeni jer ne koristimo pribor…al kako i oni kažu ako je fino onda jedeš rukama 😀
Ono što će mi užasno falit je voće i voćni sokovi…obična banana je ajme koja fina banana, a mango…mango je iz neke druge dimenzije. Mi ga ispočetka nismo ni kužili jer očekuješ onu zelenu koru, a zreli mango je narančasto-žute kore sa smeđim flekama. Jeli smo hrpu voća, za neke stvari ni nemam pojma što su bile.
Naravno probali smo i durian jer to je bilo visoko na to do listi…zapravo ne smrdi tak jako, ko da staviš oguljeni luk jedan dan u vrećici. Jako je kremast, a aftertaste mi je bio kao da sam jela slatki luk, to mi je najbliža asocijacija.
Doručke smo uvijek birali lokalne, coconut rotti, hoperse, dahl curry, coconut sambol, palačinke s kokosom i puno puno voća. Umjesto kave smo se navukli na crni čaj s mlijekom.
Sve što smo jeli je bilo jako fino, sva ta ljuti a dođe tek kasnije tako da kad jedeš osjetiš intenzivne okuse koji se kasnije pomiješaju s ljutinom.
Njihovo tradicionalno jelo osim currya je kottu, kao neka palačinka/mlinac narezan na trakice i pomiješan s povrćem i ostalim po želji…meni se jako svidio, baš neki šrilankanski comfort food.

Hrana v Aziji je res nekaj boljšega. Meni je najbolj hecno kako mi tukaj cel čas sladice in čokolada sploh ne padejo na pamet. Pa imajo tudi zahodnjaske slaščičarne, kjer marsikje dobiš samo tukaj sploh nimaš potrebe po tem. Verjetno zaradi vsega sadja ki ga ves čas ješ, ki je čisto iz drugega vesolja kot tisto, ki ga imamo doma. Manga se jaz ne morem prenajesti, doma ga pa nikoli sploh ne kupim. Isto ananas ali pa še cel kup drugih zadev za katere sploh ne vem kako se imenujejo. Zraven pa seveda še vsi možni sokovi iz tega sadja... To bom najbolj pogrešal doma, ko bo kriza in bom odpiral Domačico.
Pa končno sem probal durian kar imam na checklisti že odkar sem bil prvič na Tajskem. To je sadež, ki je na filmčku, kjer ga prodajalec odpira. Na Tajskem je bil pogosto prečrtan na raznih vhodih v trgovine pa letališča, ker toliko smrdi ampak ko ga odpre, sadež ne smrdi. Mi pa ni bil dober, čisto preveč kremast. Čisto ok mi je je bil pa jackfruit, ki je zelo podoben in je na sosednji sliki. Zelo podoben sadež samo da ne kremast.

Ostalo pa tudi fino, kottu in razni curryi in ostale zadeve, ki jih ješ in ugotoviš da si komaj kaj mesa pojedel v vsem času in da ti čisto nič ne manjka. Tako bogati okusi, da na meso kar pozabiš. Je pa res da sva precej morske hrane pojedla, ki je res vrhunska.Meer informatie